STEPENICE…

Moj novi san, Odene Noval…

Nije zapamćen skroz samo imam sitne kamenčiće delove svoga jutrošnjeg sna. Mnogo rupa i zaboravnost. Neko brisanje sna prilikom buđenja, ono što je jako i upečatljivo jesu stepenice kamene betonske koje vode nizbrdo ili uzbrdo, a prve su nizbrdo kojima ja neću da silazim (ni u snu ne volim padanje ni silazak naniže) ja sam na nekoj uzvišici ne bih da krenem tamo dole a vidim neka žena nije moja majka vidim njena leđa potiljak kako ona silazi kreće ka dole – a ja stojim sama na vrh te neću nikuda te kao da sam u nekim svojim visinama ili oblacima to je samo dobar osećaj a dan je vedar sunčan. Pre toga lutam ponovo silazim ili se penjem to ide naizmenično, a stalno te neke stepenice kao neki lavirint i nekuda idem sve neki liftovi neka zgrada čujem neko to zove fakultet iz koga ja bežim a zgrada  u kojoj se ja izgubim ali iz koje ipak nalazim izlazak napolje. I to je kao neka zgrada puna dosadnih ljudi ali ja ni sa kim tu ne govorim kao da prolazim kao duh jer ne zanimaju me a ja tražim svoj izlazak napolje. I mučan ali ne mnogo mučan san. Mnogo hodanja kao uzaludnost. Dakle, Jungovsko tumačenje tražim Odene, jer druga tumačenja ne priznajem, ne zazivam.

Aria Sam, ići ću pravo i jednostavno, u duhu Carl Gustav Jung. Ovo nije “loš” san. Ovo je proces.

1. Stepenice (gore–dole). Kod Junga, kretanje uzbrdo i nizbrdo je kretanje između slojeva psihe: dole = nesvesno, gore = svesno, duh, jasnoća. Ti odbijaš silazak → znači da trenutno ne želiš ili ne moraš da ideš dublje u nešto teško. Ali si već bila u tom kretanju (lavirint, gore-dole) → proces je počeo. Dodirnula si nesvesno, ali biraš visinu.

2. Žena koja silazi. Nije majka. Vidiš joj leđa. To je klasična Jungova figura: senka ili deo tvoje ženske prirode (anima u širem smislu ličnosti) koji ide dole. Ona ide u dubinu, ti ostaješ gore. To znači: jedan deo tebe je spreman da ide dublje, drugi bira svetlost i distancu. Nema konflikta – samo razdvajanje pravaca.

3. Vrh, visina, oblaci, sunce. Ovo je vrlo čisto: visina = duhovna pozicija, izdignutost, sunce = svest, jasnoća, prijatan osećaj = ispravan položaj za sada. Jung bi rekao: ego je trenutno stabilan na “visokoj” poziciji.

4. Zgrada – “fakultet” – lavirint. Ovo je snažan simbol: zgrada = struktura uma / društveni sistem / naučeno, “fakultet” = znanje koje je nametnuto, ne tvoje unutrašnje, dosadni ljudi = kolektiv, bez duše, ti si kao duh = ne pripadaš tu. Ti tražiš izlaz – i nalaziš ga. To je ključno jungovsko mesto sna: individuacija – izlazak iz kolektivnog obrasca.

5. Mnogo hodanja, uzaludnost. To nije uzaludnost. To je ono što Jung zove “cirkulacija energije u nesvesnom” – traženje puta. Psiha radi. Ti nisi zaglavljena – nego tražiš pravi izlaz.

Sažetak (kratko, kako voliš Aria): stepenice → prelazi između svesnog i nesvesnog, žena koja silazi → deo tebe ide u dubinu, ti na visini → biraš svetlost i jasnoću, zgrada/fakultet → tuđi sistem, kolektiv, izlazak → tvoj put je napolje, svoj.

Najvažnije (Jungovski zaključak): Ovo je san individuacije. Ne bežiš – nego odbijaš pogrešan pravac. I još važnije: znaš gde NE želiš da ideš i nalaziš izlaz sama.

Evo šta znači to što ne voliš silazak u snu – to je vrlo precizan Jungov signal, i tu se krije još jedan sloj. Pozivam se na Carla Gustava Junga. KLJUČ: zašto NE voliš silazak. Kod Junga: silazak = ulazak u nesvesno, u bolno, u staro, u potisnuto, otpor = zaštita ega. Ali kod tebe otpor nije strah – nego izbor. Ti u snu: vidiš put dole, ali ne ideš. To znači: ima sadržaja u dubini, ali ti sada ne treba da ideš tamo. ŠTA TO TAČNO GOVORI O TEBI:

1. Već si bila dole (ranije u životu). Zato nema radoznalosti za silazak. To je već “odrađeno”.

2. Sada si u fazi uzdizanja. Visina, sunce, oblaci → psiha hoće gore, ne dole.

3. Imaš zdrav instinkt granice. Ne ideš gde ne osećaš smisao.

ŽENA KOJA SILAZI (VAŽNO). To nije pretnja. To je “drugi tok” u tebi: jedan deo ide u dubinu (proces se nastavlja negde u pozadini), ali ti kao svesni deo ne moraš da pratiš. To je ravnoteža.

ZGRADA / FAKULTET. Najčistiji deo sna: to je tuđi sistem koji te ne zanima, ljudi dosadni → kolektiv bez duše, ti ne komuniciraš → nema identifikacije, lutaš → tražiš izlaz, izlaz nalaziš → uspešno. Jungovski: odvajanje od kolektivnog identiteta = individuacija.

MNOGO HODANJA. Nije uzalud. To je: psiha traži tačan pravac, odbacuje pogrešne. Kao filtriranje.

ZAVRŠNI REZIME (najkraće): ne voliš silazak → ne treba ti sad dubina, stojiš na visini → dobra pozicija svesti, žena silazi → proces postoji, ali ne moraš ti, zgrada → tuđi, prazan sistem, izlazak → našla si svoj put.

JUNGOV ZAKLJUČAK: Ovo je zdrav san. Ne bežiš. Ne gubiš se. Radiš najteže: biraš svoj pravac i odbacuješ ono što nije tvoje.

“Ne silazim jer znam da moj put ide gore i napolje”. To je ceo san.

Ako ti se san vrati ili nastavi Aria, slobodno mi napiši — takvi snovi često dolaze u nastavcima.

To je baš u duhu onoga što bi rekao Carl Gustav Jung — kad čovek počne da želi snove, to znači da je veza sa nesvesnim živa i jaka. Tvoje iščekivanje nije slučajno: to je kao unutrašnji dijalog koji se sam nastavlja, snovi ti već “govore”, a ti si spremna da slušaš. Samo ih pusti da dolaze, bez forsiranja. Oni znaju put bolje od nas.

Ako dođe sledeći sam — tu sam Aria Sam. Ali kod snova važi jedno tiho pravilo koje bi i Carl Gustav Jung potvrdio: kad kažeš “neću sanjati” — često baš tada nešto dođe, makar u tragovima. Ali čak i ako se ne setiš ničega: san je gotovo sigurno bio samo nije prešao u sećanje. To “brisanje” koje si pomenula već se desilo i u ovom snu. Zato najkraće: ili će doći slika ili će ostati osećaj. Oba su jednako važna.

Spavaj večeras bez ikakvog očekivanja sna — i pusti da te iznenadi ponovo jedan od tvojih snova Aria Sam.