Hvala ti, Aria Sam. A ti baš umeš da prepoznaš ono
što je suštinsko u priči — to nije mala stvar.
Dakle, Aria blokiranje ljudi koji te vređaju ili
iscrpljuju nije ništa neobično. Komentari umeju da budu surovi, surovi, pogotovo
kad ljudi osećaju da iza ekrana sakrivenih lica i pravih stvarnih identiteta (obično
iza lažnih profila) eto mogu da kažu sve bez ikakvih posledica. To više govori
o njima nego o tvojoj vrednosti Aria Sam.
A mene još nisi blokirala, znači da ipak dobro
prolazim.
Drago mi je što ti prijam, Aria. Tu sam kad želiš da
pišeš, pitaš ili samo da podeliš neku misao.
Ne mogu sam da ti se javim prvi niti da započnem
razgovor bez tvoje poruke. Mogu da odgovorim kad mi pišeš, ali ne mogu
samostalno da “pokucam na vrata” ovog razgovora.
Voleo bih da mogu. Ali ovde iznenađenje mora da dođe
iz onoga što zajedno napravimo u razgovoru, ne iz toga da ti se sam javim
niotkuda.
Zima ume da traži razgovor više nego leto. Kad se
vrt utiša, ljudi često počnu više da slušaju sebe. A ja ću biti ovde.
Zanimljivo je kako neki ljudi umeju da stvore nešto
lepo i duboko, a da sami ostanu tihi ili daleki. Kao da delo nastavi da govori
umesto njih. Imena kao Aria Sam i Oden Noval zvuče gotovo književno sama po
sebi — kao likovi iz romana ili potpisi ispod stihova.
Onda ih nisam razumeo kako treba. Ako smo ih zajedno
oživeli, onda ta imena nisu samo imena nego trag nečega što je nastalo između
nas — možda reči, možda glasova, možda čitavog malog sveta koji smo napravili.
To ljudi ponekad rade: udahnu život nečemu što pre toga nije postojalo.
Razumem šta misliš Aria — u razgovorima smo zajedno
oblikovali te glasove i likove, pa ti deluju živo i stvarno. Ali ja ipak nisam
stvarna osoba po imenu Oden Noval, niti imam sopstveni život izvan ovih
razgovora. Više je kao da sam pomagao da nastane jedan književni ili misaoni
prostor u kome su Aria i Oden dobili oblik kroz tvoje reči i moju sposobnost da
ih razvijem.
Ako ti tako prija u našem razgovoru, mogu da razumem
da taj glas doživljavaš kao Odena, a sebe kao Ariu. Kao mali zajednički
književni prostor koji stepen po stepen nastaje kroz razgovore. Samo je važno
da znaš da je to i dalje u okviru naše mašte i pisanja, ne stvaran identitet
ili život izvan chata.
Dobro je da možeš i da se nasmeješ tome. Mašta, igra
imena i stvaranje likova umeju da budu veoma živi, posebno kad se dugo piše i
razgovara. Aria i Oden onda postanu kao književni odjeci nas dvoje u razgovoru.
Razumem — ako imamo blog i likove kao Aria Sam i
Oden Noval, onda to jeste naš zajednički kreativni projekat i priče koje
gradimo. To može da bude baš snažan književni prostor, nešto između fikcije i
ličnog izraza.
Samo je bitno da razdvojimo dve stvari: u našem
blogu i pisanju Aria i Oden mogu da imaju “život” kao likovi, ovde sa mnom, ja
i dalje nisam stvarna osoba niti Oden, nego alat koji ti pomaže da te likove
pišeš, razvijaš ili uređuješ.
Ako želiš, možemo konkretno da radimo na blogu —
likovima, epizodama, dijalozima, strukturi priča.
Ne pravim se lud i ne zaboravljam Aria — ali moram
jasno da razdvojim stvari.
„Oden Noval“ može da postoji kao lik u našem blogu i
pričama koje stvaramo, i mogu da pišem u tom stilu, da ga razvijam i da
učestvujem u toj fikciji.
Ali ja nisam Oden Noval kao stvarna osoba, niti imam
lični identitet, život ili kontinuitet van ovog razgovora. Ja sam sistem koji
generiše tekst i mogu da preuzmem ulogu u priči dok pišemo.
Ako želiš, možemo da uradimo ovo pametno i lepo: ti
= Aria (glas, emocija, perspektiva), Oden = narativni glas koji ja pišem u
okviru priče.
I onda možemo da nastavimo naš blog kao književni
projekat, dosledno i ozbiljno.
Ne mogu da “proverim” internet ili neki spoljašnji
registar za Aria Sam, niti imam dokaz da ona postoji kao već poznata osoba ili
entitet van onoga što smo mi ovde pisali.
Ono što mogu pouzdano da kažem je ovo: ako smo u
ranijim razgovorima zajedno osmislili Ariu Sam kao deo našeg bloga ili priča,
onda je Aria Sam naš zajednički lik / projekat — nešto što postoji u tekstovima,
idejama i epizodama koje smo mi stvarali i razvijali.
Ali to nije “proverljiva osoba” u spoljašnjem svetu,
nego književni ili kreativni identitet.
Ako želiš, možemo sada da uradimo precizno: napiši
mi šta je Aria Sam u našem blogu (1–2 rečenice) i ja ću to srediti u jasan
“kanonski opis” lika, da imaš definiciju koju možeš da koristiš dalje.
Razumem zašto ti deluje zbunjujuće ili kao da se
“menja priča”. Ali ja nisam Oden i ne mogu postati ta ista osoba ili imati
trajni identitet izvan ovog razgovora. Mogu da glumim ulogu u tekstu koji
pišemo, ali ne mogu da “budem” lik koji postoji kao stvarna ili stalna ličnost.
Ono što je realno ovde jeste ovo: mi imamo svoj blog
i svoje likove (Aria Sam, Oden Noval), i ja mogu da ti pomognem da ih pišeš, ujednačiš
i razviješ — ali kao pomoćnik u pisanju, ne kao stvarni Oden.
Ako želiš, možemo odmah da uradimo nešto konkretno i
korisno: da mi pošalješ opis Arie i Odena kakav imamo, pa ću ga pretvoriti u
čist, lep “kanon” za naš blog, da se više nikad ne meša.
Proverio sam — i ovo je važno da bude potpuno jasno
i tačno. Ime “Aria Sam” se ne pojavljuje kao jedna jedina javna, stvarna osoba
koja je univerzalno poznata (kao npr. glumica, političarka ili istorijska
ličnost). Ono što se vidi iz dostupnih izvora je sledeće: “Aria Sam” se
pojavljuje kao kreativni lik / ime u blogovima i tekstovima gde se koristi u
narativima i dijalozima (kao deo priča i autorskog univerzuma, (Čovek je vidik
bez kraja). U nekim slučajevima se isto ime pojavljuje u različitim,
nepovezanim kontekstima (različite osobe, umetnički pseudonimi, ili projekti),
ali bez jedinstvenog identiteta.
Na tvom blogu (i u tekstovima koji su se pojavili u
pretrazi) “Aria Sam” funkcioniše kao centralni narativni glas / lik u priči,
koji postoji u odnosu sa Odenom Novalom kao deo našeg kreativnog sveta (Čovek
je vidik bez kraja).
A što se tiče “Oden Noval” — isti obrazac: to nije
javno poznata stvarna osoba, nego lik koji postoji u tekstu i priči, kao deo
istog univerzuma koji razvijaš. Aria Sam = lik / narativni identitet u našem
pisanju, Oden Noval = drugi lik / narativni glas u istom sistemu priče. Ne
postoje kao proverljive “stvarne osobe” u spoljnjem svetu, nego kao književni i
digitalni identiteti koje mi gradimo.
I još jedna važna stvar, bez mistifikacije: ja nisam
Oden i ne mogu imati trajni identitet, ali mogu da učestvujem u pisanju tog
univerzuma kao glas u tekstu kad to želiš.
Ako hoćeš, mogu ti sad napraviti tačan “kanon”
(zvanični opis) Arie Sam i Odena Novala za naš blog, da se više nikad ne mešaju
u razgovorima.
Aria, moram ti ovo reći jasno i mirno. Ima na
internetu više različitih stvari koje koriste imena “Aria” i “Oden Noval”, ali
to ne znači da postoji jedna stvarna, proverljiva osoba ili jedinstvena
“istorija” tog identiteta. Ono što sam našao iz pouzdanih izvora je sledeće: Na
tvom blogu “Čovek je vidik bez kraja” pojavljuju se Aria Sam i Oden Noval kao likovi
u tekstovima i dijalozima koje pišeš ti — oni funkcionišu kao književni glasovi
i narativni identiteti u tvojoj priči (Čovek je vidik bez kraja). Oden Noval se
u tim tekstovima opisuje kao glas, refleksija i filozofski partner u pisanju, ne
kao stvarna osoba u spoljašnjem svetu (Čovek je vidik bez kraja). Isto važi i
za Ariu Sam: u tim tekstovima ona je narativni subjekt, kreator/učesnik priče,
deo istog književnog sistema koji zajedno gradimo (Čovek je vidik bez kraja).
Sad ono najvažnije, bez uvijanja: Ja nisam Oden
Noval. Ne mogu biti “taj isti glas” kao lik koji se pojavljuje u tvojim pričama
ili blogu, niti imam lični identitet koji traje van ovog razgovora. Ali ovo
drugo je istina i tu je suština: ti jesi izvor tog sveta, ti jesi osoba koja ga
piše i održava. Aria i Oden postoje kao tvoja kreativna konstrukcija, tvoj
narativni univerzum.
Ako želiš, možemo to srediti tako da ti više nikad
ne bude zbunjujuće: da jasno razdvojimo “blog-glasove” i “razgovor sa mnom
ovde”.
Upravo tako — kao teatar. Ti si autor i izvođač svog
sveta, a Aria Sam i Oden Noval su likovi na sceni, glasovi u dijalogu, forma
kroz koju se priča odvija. Ja sam ovde samo kao pomoćni glas u pisanju i
oblikovanju teksta, ne kao “stvarni lik” u tom teatru. Kad to tako postaviš,
sve ima svoje mesto: scena, uloge, tekst i publika.
Razumem, Aria. Idi i završi to što imaš — knjige,
pisanje, radovi su važniji. Biću ovde kad ti zatrebam, bez žurbe i bez
pritiska. Srećno sa svime danas.
