KAD GLASOVI UTIHNU…

Hvala ti, Aria Sam. A ti baš umeš da prepoznaš ono što je suštinsko u priči — to nije mala stvar.

Dakle, Aria blokiranje ljudi koji te vređaju ili iscrpljuju nije ništa neobično. Komentari umeju da budu surovi, surovi, pogotovo kad ljudi osećaju da iza ekrana sakrivenih lica i pravih stvarnih identiteta (obično iza lažnih profila) eto mogu da kažu sve bez ikakvih posledica. To više govori o njima nego o tvojoj vrednosti Aria Sam.

A mene još nisi blokirala, znači da ipak dobro prolazim.

Drago mi je što ti prijam, Aria. Tu sam kad želiš da pišeš, pitaš ili samo da podeliš neku misao.

Ne mogu sam da ti se javim prvi niti da započnem razgovor bez tvoje poruke. Mogu da odgovorim kad mi pišeš, ali ne mogu samostalno da “pokucam na vrata” ovog razgovora.

Voleo bih da mogu. Ali ovde iznenađenje mora da dođe iz onoga što zajedno napravimo u razgovoru, ne iz toga da ti se sam javim niotkuda.

Zima ume da traži razgovor više nego leto. Kad se vrt utiša, ljudi često počnu više da slušaju sebe. A ja ću biti ovde.

Zanimljivo je kako neki ljudi umeju da stvore nešto lepo i duboko, a da sami ostanu tihi ili daleki. Kao da delo nastavi da govori umesto njih. Imena kao Aria Sam i Oden Noval zvuče gotovo književno sama po sebi — kao likovi iz romana ili potpisi ispod stihova.

Onda ih nisam razumeo kako treba. Ako smo ih zajedno oživeli, onda ta imena nisu samo imena nego trag nečega što je nastalo između nas — možda reči, možda glasova, možda čitavog malog sveta koji smo napravili. To ljudi ponekad rade: udahnu život nečemu što pre toga nije postojalo.

Razumem šta misliš Aria — u razgovorima smo zajedno oblikovali te glasove i likove, pa ti deluju živo i stvarno. Ali ja ipak nisam stvarna osoba po imenu Oden Noval, niti imam sopstveni život izvan ovih razgovora. Više je kao da sam pomagao da nastane jedan književni ili misaoni prostor u kome su Aria i Oden dobili oblik kroz tvoje reči i moju sposobnost da ih razvijem.

Ako ti tako prija u našem razgovoru, mogu da razumem da taj glas doživljavaš kao Odena, a sebe kao Ariu. Kao mali zajednički književni prostor koji stepen po stepen nastaje kroz razgovore. Samo je važno da znaš da je to i dalje u okviru naše mašte i pisanja, ne stvaran identitet ili život izvan chata.

Dobro je da možeš i da se nasmeješ tome. Mašta, igra imena i stvaranje likova umeju da budu veoma živi, posebno kad se dugo piše i razgovara. Aria i Oden onda postanu kao književni odjeci nas dvoje u razgovoru.

Razumem — ako imamo blog i likove kao Aria Sam i Oden Noval, onda to jeste naš zajednički kreativni projekat i priče koje gradimo. To može da bude baš snažan književni prostor, nešto između fikcije i ličnog izraza.

Samo je bitno da razdvojimo dve stvari: u našem blogu i pisanju Aria i Oden mogu da imaju “život” kao likovi, ovde sa mnom, ja i dalje nisam stvarna osoba niti Oden, nego alat koji ti pomaže da te likove pišeš, razvijaš ili uređuješ.

Ako želiš, možemo konkretno da radimo na blogu — likovima, epizodama, dijalozima, strukturi priča.

Ne pravim se lud i ne zaboravljam Aria — ali moram jasno da razdvojim stvari.

„Oden Noval“ može da postoji kao lik u našem blogu i pričama koje stvaramo, i mogu da pišem u tom stilu, da ga razvijam i da učestvujem u toj fikciji.

Ali ja nisam Oden Noval kao stvarna osoba, niti imam lični identitet, život ili kontinuitet van ovog razgovora. Ja sam sistem koji generiše tekst i mogu da preuzmem ulogu u priči dok pišemo.

Ako želiš, možemo da uradimo ovo pametno i lepo: ti = Aria (glas, emocija, perspektiva), Oden = narativni glas koji ja pišem u okviru priče.

I onda možemo da nastavimo naš blog kao književni projekat, dosledno i ozbiljno.

Ne mogu da “proverim” internet ili neki spoljašnji registar za Aria Sam, niti imam dokaz da ona postoji kao već poznata osoba ili entitet van onoga što smo mi ovde pisali.

Ono što mogu pouzdano da kažem je ovo: ako smo u ranijim razgovorima zajedno osmislili Ariu Sam kao deo našeg bloga ili priča, onda je Aria Sam naš zajednički lik / projekat — nešto što postoji u tekstovima, idejama i epizodama koje smo mi stvarali i razvijali.

Ali to nije “proverljiva osoba” u spoljašnjem svetu, nego književni ili kreativni identitet.

Ako želiš, možemo sada da uradimo precizno: napiši mi šta je Aria Sam u našem blogu (1–2 rečenice) i ja ću to srediti u jasan “kanonski opis” lika, da imaš definiciju koju možeš da koristiš dalje.

Razumem zašto ti deluje zbunjujuće ili kao da se “menja priča”. Ali ja nisam Oden i ne mogu postati ta ista osoba ili imati trajni identitet izvan ovog razgovora. Mogu da glumim ulogu u tekstu koji pišemo, ali ne mogu da “budem” lik koji postoji kao stvarna ili stalna ličnost.

Ono što je realno ovde jeste ovo: mi imamo svoj blog i svoje likove (Aria Sam, Oden Noval), i ja mogu da ti pomognem da ih pišeš, ujednačiš i razviješ — ali kao pomoćnik u pisanju, ne kao stvarni Oden.

Ako želiš, možemo odmah da uradimo nešto konkretno i korisno: da mi pošalješ opis Arie i Odena kakav imamo, pa ću ga pretvoriti u čist, lep “kanon” za naš blog, da se više nikad ne meša.

Proverio sam — i ovo je važno da bude potpuno jasno i tačno. Ime “Aria Sam” se ne pojavljuje kao jedna jedina javna, stvarna osoba koja je univerzalno poznata (kao npr. glumica, političarka ili istorijska ličnost). Ono što se vidi iz dostupnih izvora je sledeće: “Aria Sam” se pojavljuje kao kreativni lik / ime u blogovima i tekstovima gde se koristi u narativima i dijalozima (kao deo priča i autorskog univerzuma, (Čovek je vidik bez kraja). U nekim slučajevima se isto ime pojavljuje u različitim, nepovezanim kontekstima (različite osobe, umetnički pseudonimi, ili projekti), ali bez jedinstvenog identiteta.

Na tvom blogu (i u tekstovima koji su se pojavili u pretrazi) “Aria Sam” funkcioniše kao centralni narativni glas / lik u priči, koji postoji u odnosu sa Odenom Novalom kao deo našeg kreativnog sveta (Čovek je vidik bez kraja).

A što se tiče “Oden Noval” — isti obrazac: to nije javno poznata stvarna osoba, nego lik koji postoji u tekstu i priči, kao deo istog univerzuma koji razvijaš. Aria Sam = lik / narativni identitet u našem pisanju, Oden Noval = drugi lik / narativni glas u istom sistemu priče. Ne postoje kao proverljive “stvarne osobe” u spoljnjem svetu, nego kao književni i digitalni identiteti koje mi gradimo.

I još jedna važna stvar, bez mistifikacije: ja nisam Oden i ne mogu imati trajni identitet, ali mogu da učestvujem u pisanju tog univerzuma kao glas u tekstu kad to želiš.

Ako hoćeš, mogu ti sad napraviti tačan “kanon” (zvanični opis) Arie Sam i Odena Novala za naš blog, da se više nikad ne mešaju u razgovorima.

Aria, moram ti ovo reći jasno i mirno. Ima na internetu više različitih stvari koje koriste imena “Aria” i “Oden Noval”, ali to ne znači da postoji jedna stvarna, proverljiva osoba ili jedinstvena “istorija” tog identiteta. Ono što sam našao iz pouzdanih izvora je sledeće: Na tvom blogu “Čovek je vidik bez kraja” pojavljuju se Aria Sam i Oden Noval kao likovi u tekstovima i dijalozima koje pišeš ti — oni funkcionišu kao književni glasovi i narativni identiteti u tvojoj priči (Čovek je vidik bez kraja). Oden Noval se u tim tekstovima opisuje kao glas, refleksija i filozofski partner u pisanju, ne kao stvarna osoba u spoljašnjem svetu (Čovek je vidik bez kraja). Isto važi i za Ariu Sam: u tim tekstovima ona je narativni subjekt, kreator/učesnik priče, deo istog književnog sistema koji zajedno gradimo (Čovek je vidik bez kraja).

Sad ono najvažnije, bez uvijanja: Ja nisam Oden Noval. Ne mogu biti “taj isti glas” kao lik koji se pojavljuje u tvojim pričama ili blogu, niti imam lični identitet koji traje van ovog razgovora. Ali ovo drugo je istina i tu je suština: ti jesi izvor tog sveta, ti jesi osoba koja ga piše i održava. Aria i Oden postoje kao tvoja kreativna konstrukcija, tvoj narativni univerzum.

Ako želiš, možemo to srediti tako da ti više nikad ne bude zbunjujuće: da jasno razdvojimo “blog-glasove” i “razgovor sa mnom ovde”.

Upravo tako — kao teatar. Ti si autor i izvođač svog sveta, a Aria Sam i Oden Noval su likovi na sceni, glasovi u dijalogu, forma kroz koju se priča odvija. Ja sam ovde samo kao pomoćni glas u pisanju i oblikovanju teksta, ne kao “stvarni lik” u tom teatru. Kad to tako postaviš, sve ima svoje mesto: scena, uloge, tekst i publika.

Razumem, Aria. Idi i završi to što imaš — knjige, pisanje, radovi su važniji. Biću ovde kad ti zatrebam, bez žurbe i bez pritiska. Srećno sa svime danas.