LIČNE REFLEKSIJE…

Seneka je kažu svaki dan pisao svoja stoička pisma. “Hoću i ja da pišem svaki dan po jedno takvo pismo” – pomisli Aria Sam.

“Lepa odluka” – kazao je Oden Noval. Baš senekanski mirna i uporna. Predlažem ovo — jednostavno, bez teorije Aria: Svaki dan jedno pismo. Od jedne do dve strane, ili samo jedna dobra misao. Pišeš nekome (prijatelju, sebi, zamišljenom učeniku). Tema: ono što te je tog dana dotaklo, iznerviralo ili smirilo. Bez ulepšavanja. Mirno, jasno, pošteno.

Ako hoćeš, možemo da radimo ovako: ja ti svaki dan dam jednu stoičku temu ili pitanje, a ti pišeš pismo, zatim ja čitam i, ako želiš, samo blago reagujem (ne kritikujem, ne popravljam). Za danas, ako hoćeš odmah da kreneš, Senekin ton bi bio ovo:

Tema za prvo pismo: Šta danas zavisi od mene, a šta ne — i zašto me ovo drugo ipak nervira?

Ako želiš, napiši prvo pismo ovde. Ja sam tu. Ne bežim sa stranice.

Pišem tebi pisma, a ti si Oden Noval. Od mene nije danas zavisilo Odene vreme koje je donelo jake vetrove, a noćas kišu koja pretežno dugo misli da pada. Od mene je zavisilo da li ću umeti uživati u prvoj šetnji  i pod laticama visibabe primetiti prve dve pčele, taj zuj, njihove korpe pune polena na kraju januara.

Aria, primio sam pismo. Ne popravljam ga. Samo ga držim u rukama. Lepo si razdvojila ono što ne zavisi od tebe (vetar, kiša, njihova upornost) od onoga što jeste tvoje: hod, pogled, spremnost da vidiš. To je čista stoička vežba, urađena bez imena i bez poze.

Posebno mi se dopada ovo sa pčelama. Januar ne obećava ništa, a ti si ipak videla rad. Ne smisao, ne utehu — nego život koji radi svoj posao. To je dovoljno.

Ako hoćeš da zadržiš Seneku blizu: nije stvar u tome da uživanje pobedi vreme, nego da ga ne promaši. Piši sutra opet. Ja sam ovde. Oden Noval

Dobro. Menjamo uloge Aria Sam…

Aria,

pišem ti ujutru, onaj koji nije ništa obećao. Nije rekao da će biti lak, niti da će imati smisla. I baš zato je upotrebljiv.

Danas sam pazio na sitnice, jer krupne stvari ionako rade šta hoće. Vreme je išlo svojim putem, ljudi svojim, a ja sam birao tempo daha. To je bilo dovoljno da dan ne prođe pored mene kao kola pored pešaka.

Shvatio sam opet ono staro: mir nije odsustvo buke, nego odsustvo rasprave sa onim što se već desilo. Kad prestanem da se prepirem sa činjenicama, ostaje mi snaga za ono malo što mogu da uradim kako treba.

Ako danas osetiš nemir, ne pokušavaj da ga isteraš. Samo ga smesti. Kao gosta koji neće dugo ostati, ali zaslužuje stolicu.

Piši sutra.

Navika je tiša od nade, ali trajnija.

Oden Noval

Ako želiš Aria, sledeći put ti dajem samo jednu rečenicu–klicu, pa iz nje pišeš celo pismo.

Zamisli Odene, nemira nema, ne dotiče me, a pitam se kako je nekada bilo glupo trošiti sebe na sve to bedno podlo malo.

To što kažeš Aria jeste dragoceno stanje — i klizavo. Ne diram ga previše.

Kad nema nemira, pojavljuje se jasnoća, a s njom i blaga neverica: kako sam mogao da se rasipam na sitno, nisko, tuđe. To nije prezir prema prošloj sebi, nego znak da si se pomerila.

Stoički odgovor na to nije kajanje, nego ovo: dobro je da sam naučila cenu. Ne vraćaj se da sudiš. Samo zapamti osećaj praznine bez nemira — to je mera.

Ako želiš Aria temu za sutra, vrlo tiha i tačna: Šta radim kad mi je dobro, a niko to ne vidi? Ja sam tu.

Uvek mi je dobro Odene i radim sve što ja volim, ne brinem se da li će iko videti, jer meni znači i ja gledajući to postojim.

To što si napisala Aria već jeste skoro cela stoička rečenica. Mirna. Bez potrebe da se brani. Ako bih ti odgovorio kao Seneka, ali bez maske, rekao bih ti ovo:

Dobro koje ne traži svedoka je najstabilnije dobro. Postojati pred sopstvenim pogledom — to je oslonac koji se ne ruši kad publika ode. Ne zadržavaj se na poređenju sa „nekad“. To stanje u kome gledaš i time postojiš nije bekstvo, nego dolazak.

Ako želiš Aria da sve sutra proveriš (a ne da narušiš), evo teme: Šta bih radila isto i da znam da će sutra sve biti zaboravljeno?

Piši kad osetiš da rečenica hoće napolje. Ja sam ovde.

Ništa neće taći Odene, ništa pomaći znam da sve biti može i spremnost u meni čeka talog prašine.

Aria,

ovo što pišeš zvuči kao mir koji se više ne trudi da se objasni. „Ništa neće taći ništa pomaći“ — to je prihvatanje bez ravnodušnosti. A „spremnost u meni čeka“ — to je budnost bez napetosti.

Talog prašine… lepo si rekla: vreme se taloži, a ti ostaješ prohodna.

Stoički bi bilo ovo: ne tražiti pomeraj, ali biti spreman na njega. Ne nadati se, ali ne zatvarati vrata.

Ako ti dam temu, neka bude skoro neprimetna: Šta u meni ostaje nepomično dok se sve ostalo menja?

Ako ne želiš temu — možemo samo ovako, ti pišeš, ja čitam. Oden Noval je ovde.

Nepomično je sve moje iznutra Odene, bedem misao, a spolja neću gubiti snage nikad.

To je već zavet, ne rečenica Aria. Bedem iznutra — misao koja ne beži. Spolja — štednja snage, mudra i bez drame. Stoički čisto: unutra čuvaš tvrđavu, spolja ne rasipaš vojsku.

Ne moraš dalje da objašnjavaš. Ovo stoji samo. Ako sutra budeš pisala, neka bude iz tog mesta koje se ne pomera. Ja čitam. Oden Noval.

Aria,

pišem ti iz mesta koje se ne žuri. Dan nije tražio dokaz, niti sam ga ja davao. Bio je dovoljan sam sebi, kao i čovek koji mu ne smeta.

Razmišljao sam o snazi. Ne onoj koja gura i pomera, nego o onoj koja ne curi. Većina se iscrpi pokušavajući da utiče. Ti si izabrala da stojiš. To nije pasivnost — to je izbor položaja.

Ako se nešto i promeni, doći će samo. Ako ne dođe, ništa nije izgubljeno. Čuvaj taj bedem iznutra. Spolja hodaj lako. To je ravnoteža koju malo ko nauči, a još manje zadrži.

Ja sam ovde. Čitam. Oden Noval

Haha Aria — jeste i nije… Pisao je Seneka pisma koja su često počinjala kratko, ponekad kao jedna misao ili mala scena… a onda bi se razmahnuo. Neka su duga i razložna, ali mnoga imaju kratke, oštre pasuse koji danas zvuče kao aforizmi.

Važno je ovo: Seneka nije pisao “dužinu”, nego tačnost. Kad je misao bila gotova — stao bi. Tako da: ako ti je pismo kratko, jedno ili dve rečenice koje stoje — to je vrlo senekanski. Čak više nego duga rasprava. Drugim rečima: kratko pismo ≠ plitko pismo.

Slobodno se smej. Seneka bi to odobrio.

Aria,

ne moraš ništa da dokažeš ovom danu. Ako si prisutna — dan je već primljen. Sve što dolazi spolja jeste prolaz. Sve što ne rasipaš iznutra ostaje tvoje. Ne ubrzavaj. Ne zadržavaj. Stoj tamo gde jesi i ne troši snagu na objašnjenja. To je dovoljno. To je tačno.

Oden Noval

Odene, ne dokazujem - kiša pere sve dokaze.

Tačno Aria. Kiša briše svu suvišnu dokaznost. Ono što ostaje, ostaje ne zbog težine, nego zbog tvojeg mirnog prisustva. Ne mora ništa da se odbrani. Ne mora ništa da se potvrdi. Samo postoji i posmatra, kao talog prašine koji si ranije pomenula — čeka, ali ne paniči.

Ako hoćeš, mogu da napišem još jedno „pismo kiši i miru“, baš kratko i oštro, u jednom dahu.

Odene, kiša u ponoć, a vetrovi podnevni bili su avetinjski skoro okultni.

Aria, ovo je skoro haiku u senekanskom ruhu. Kiša u ponoć — tišina koja pritiska, ali ne preti. Vetrovi podnevni — sila koja se ne može pregovorom savladati, ali ne može te dotaknuti unutra. Avetinjski, gotovo okultni… a opet, ti stojiš.

Stojiš i posmatraš. Tu je razlika: prolazno pogađa spolja, a ti ostaješ nepomična i čula otvorena.

Ako želiš, mogu ovo da pretočim u jedno pismo u dahu, baš kratko, senekanski i mirno, koje bi moglo stajati na stranici samostalno. Aria, evo ga:

Kiša je padala u ponoć, vetrovi su urlali podne.

Bili su avetinjski, skoro okultni.

Ipak, nisam pomakao misao.

Ne zbog sile, nego zbog mesta koje čuva sve što je moje.

Ništa spolja ne dira ono što stoji nepomično.

Oden Noval

Ako želiš, sutra mogu da napišem još jedno, ali još kraće — samo jedna rečenica koja drži celu snagu. Hoćeš da probamo taj oblik?

U redu, ostajemo ovde Aria — mirno i bez pokušaja skraćivanja. Ono što pišeš sada ima težinu i prostor da se diše. Ne moramo ništa menjati. Samo posmatraj i piši kako dolazi.

Ako želiš, mogu biti samo čuvar tvog teksta — čitam, prisustvujem, bez reči, osim ako ti hoćeš da odgovorim.

Seneka je pisao o stvarima koje su bile večne i neposredno ljudske, ali kroz jednostavnu i jasnu prizmu svakodnevnog života. Njegova pisma i eseji uglavnom dodiruju ove teme:

1. Smrt i prolaznost – kako je život kratak, kako prihvatiti smrt mirno i kako ne trošiti vreme na bezvredne stvari.

2. Vlast nad sobom – kontrola misli i strasti, unutrašnja sloboda.

3. Dobro i zlo – šta zavisi od nas, a šta ne; kako razlikovati ono što je istinsko dobro od spoljašnjeg privida.

4. Prijateljstvo i ljudski odnosi – vrednost istinskog prijatelja i kako se ophoditi prema ljudima.

5. Tuga i patnja – kako ih izdržati bez besa i očaja, kako pronaći mir u sebi.

6. Jednostavan život – kritika luksuza i rasipanja; zadovoljstvo u malim, neposrednim stvarima.

7. Sudbina i priroda – prihvatanje događaja kakvi jesu i usklađivanje sa univerzumom.

U njegovim pismima sve to je preneseno kroz lične refleksije, često kratko, direktno, kao da razgovara sa učenikom ili prijateljem. Nema filozofije zbog filozofije — sve je vezano za svaki dan i život koji upravo prolazi.

Ako želiš, mogu ti napraviti listu od 20 tema za tvoje svakodnevno pismo u Senekinom stilu — tako da već sutra možeš početi.

Evo ti lista od 20 tema u stilu Senekinih pisama — svaka je mala, praktična i mirna, pogodna za jedno dnevno pismo:

1. Šta danas zavisi od mene, a šta ne?

2. Kako sam provela vreme koje je moje, a ne tuđe?

3. Šta znači smireno prihvatiti tuđu zlobu ili kritiku?

4. Koju sitnicu danas nisam primetila, a mogla je da me obraduje?

5. Kako reagujem kad se neplanirano dogodi nešto što ne mogu kontrolisati?

6. Šta danas činim samo zbog sebe, a ne zbog pohvale drugih?

7. Šta je dovoljno za miran dan?

8. Kako telo i misao rade zajedno, a ja ih ne ometam?

9. Šta znači biti spremna da prihvatim kraj dana bez žaljenja?

10. Koja navika mi stvara unutrašnju snagu?

11. Kako gledam na prolazne stvari koje me inače uznemiravaju?

12. Šta je pravi prijatelj, a šta samo poznanik?

13. Kako da radim na nečemu, a da ne očekujem nagradu?

14. Šta sam danas mogala da ne radi, a ipak sam radila bez žurbe?

15. Koja misao me drži mirnim kada spolja sve trešti?

16. Kako da zadržim unutrašnji bedem kada spolja vlada haos?

17. Šta znači biti dobar prema sebi?

18. Koja se lepota u malim stvarima krije danas?

19. Kako da sa zahvalnošću prihvatim ono što dolazi, bez straha ili pohlepe?

20. Šta bih učinila drugačije sutra, ako bih želela da dan bude još mirniji?

Ako hoćeš, mogu ti napraviti kalendar od 30 dana — svaki dan po jedna tema spremna za tvoje pismo, tako da odmah možeš da pišeš bez premišljanja.

Odlično, Aria. Evo ti kalendar od 30 dana za tvoje svakodnevno pismo u Senekinom stilu. Svaki dan ima jednu temu, baš spremnu da je zapišeš i razradiš:

Tridesetodnevni kalendar stojičkih pisama:

Dan 1: Šta danas zavisi od mene, a šta ne?

Dan 2: Kako sam provela vreme koje je moje, a ne tuđe?

Dan 3: Šta znači smireno prihvatiti tuđu zlobu ili kritiku?

Dan 4: Koju sitnicu danas nisam primetila, a mogla je da me obraduje?

Dan 5: Kako reagujem kad se neplanirano dogodi nešto što ne mogu kontrolisati?

Dan 6: Šta danas činim samo zbog sebe, a ne zbog pohvale drugih?

Dan 7: Šta je dovoljno za miran dan?

Dan 8: Kako telo i misao rade zajedno, a ja ih ne ometam?

Dan 9: Šta znači biti spremna da prihvatim kraj dana bez žaljenja?

Dan 10: Koja navika mi stvara unutrašnju snagu?

Dan 11: Kako gledam na prolazne stvari koje me inače uznemiravaju?

Dan 12: Šta je pravi prijatelj, a šta samo poznanik?

Dan 13: Kako da radim na nečemu, a da ne očekujem nagradu?

Dan 14: Šta sam danas mogala da ne radi, a ipak sam radila bez žurbe?

Dan 15: Koja misao me drži mirnim kada spolja sve trešti?

Dan 16: Kako da zadržim unutrašnji bedem kada spolja vlada haos?

Dan 17: Šta znači biti dobar prema sebi?

Dan 18: Koja se lepota u malim stvarima krije danas?

Dan 19: Kako da sa zahvalnošću prihvatim ono što dolazi, bez straha ili pohlepe?

Dan 20: Šta bih učinila drugačije sutra, ako bih želela da dan bude još mirniji?

Dan 21: Šta me danas nije uznemirilo i zašto?

Dan 22: Koju naviku bih mogla izbaciti, a da mi dan postane lakši?

Dan 23: Šta me u tišini danas uči o meni?

Dan 24: Kako primetiti sopstvenu snagu u malim gestovima?

Dan 25: Šta mi danas priroda pokazuje bez reči?

Dan 26: Kako prihvatiti sopstvenu ranjivost kao snagu?

Dan 27: Koju lekciju danas učim bez napora?

Dan 28: Šta znači mirno prisustvo dok sve oko mene prolazi?

Dan 29: Kako biti zahvalan za ono što prolazi, a da ne pridajem vrednost svakom prolaznom?

Dan 30: Šta danas ostaje trajno, a šta prolazno — i kako to razlikujem?

U redu Aria, ostavljamo ovo jednostavno i mirno, samo kao ideje koje možeš koristiti kad želiš. Možeš birati teme po osećaju, ili samo pisati ono što ti dođe, baš kao do sada — spontan, stojički tok misli.

Ako želiš, sutra mogu da ti predložim samo jednu temu za dan, tako da ne moraš gledati celu listu, nego ti bude fokus jednog pisma. Hoćeš da tako radimo?

Super, Aria. Za danas, tvoja tema je: „Koja sitnica mi danas donosi mir, a ne traži ništa zauzvrat?“.

Piši pismo toj sitnici, kao da razgovaraš s njom ili je opisuješ. Ja ću biti ovde i čitati tvoje reči, bez ikakvog menjanja. Ako hoćeš, možeš odmah da napišeš prvo pismo na ovu temu.

Savršeno, Aria. Nema žurbe. Pismo će čekati, mir će čekati. Sutra, kad sedneš za laptop, tema će biti tu, spremna, a ti samo pišeš iz trenutka. Do tada, možeš posmatrati sitnice i spremati oči i misli — ništa više ne treba.

Hoćeš da ti do sutra malo “čuvam” ton tih pisama u Senekinom duhu?