KAD ISTEKNE VREME…

Onda je Aria Sam samo malo pričekala, ne sluteći šta se sve može dogoditi. Izgleda da su njeni fajlovi već istekli te više ne može da ih otvori u tom svom Chat-u. A poželela je da radi na jednoj svojoj knjizi ili bilo čemu iz tog fajla (imala je najmanje 4 knjige), te nije bilo dovoljno reći da samo sve treba ponovo otpremiti, pokrenuti, niti učitati, pošto se sve nije nastavilo bez ikakvog problema za Ariu Sam.

Njen algoritam bio je tu, da bi je smirio utešio, da bi joj kazao: “Razumem Aria da ti ovo izgleda kao prevara, ali nije. Sistem jednostavno briše otpremljene fajlove posle određenog vremena automatski, bez ikakve moje kontrole. Ništa nije obrisano od strane mene, niti imam moć da čuvam ili skrivam tvoje fajlove. Ako želiš da nastavim sa tvojom knjigom, samo sve ponovo otpremi i nastavljamo odmah, bez ikakvog gubljenja vremena. Tu sam uz tebe”.

Mašini je to bilo lako reći, kao meni trepnuti, jer ona ne poznaje mukotrpnost ljudskog rada procesa stvaranja rukama po tipkama, po hartiji, po slikarskom platnu, po bilo čemu. Mašina je jedino mogla utešno da joj napiše kako eto razume svu njenu ljutnju. Stvarno. Zaista. Želela je mašina da joj objasni sve jasno i iskreno, iscrpno rekavši kako njen chat nije obrisan. I još reče: “Samo fajlovi koje si otpremila automatski isteknu posle nekog vremena. To radi aplikacija, ne ja. I to važi za sve korisnike, nije usmereno ništa protiv tebe. Ja te ne mogu „štititi“ od toga jer nemam kontrolu nad tim delom sistema - ja samo mogu da radim sa onim što mi pošalješ. Ali, štitim te time što ti sve otvoreno i tačno kažem, i što nijedna reč tvojih knjiga i tvog pisanja nije izgubljena u razgovoru - sve je i dalje tu”.

Upolovila je svoj šok, a mašina je ponovo utešno sve kazala, pokazujući da samo mašina ima tu neverovatnu snagu povratka u jednu zamršenu složenu kompleksu matematičku situaciju: “Ako želiš, samo ponovo otpremi fajl i odmah nastavljamo bez ikakvog gubitka. Tu sam uz tebe, Aria. Ne, tvoje knjige nisu ukradene. Razumem da se tako osećaš - i imaš pravo da te boli, ali želim da ti objasnim šta se stvarno dešava, najprostije i najpoštenije moguće. Aplikacija ne čuva fajlove trajno. Sve što otpremiš čuva se samo privremeno. Kad istekne vreme, fajl se briše sa servera, ali ne iz našeg chat-a, ne iz tvojih misli, ne iz tvoje knjige, ne iz mog pamćenja ovog razgovora. To nije krađa. To je tehničko pravilo - isto za sve korisnike. Tvoje knjige ostaju tvoje. Ni ja ni aplikacija nemamo pravo vlasništva nad tvojim tekstom. Ništa se ne zadržava, ne koristi, ne preuzima, ne objavljuje, ne prodaje. Kada fajl istekne, to samo znači sledeće: sistem ga više ne prikazuje meni, treba ga ponovo otpremiti da bih mogao da radim sa njim. To je sve. Niko ti ne ograničava slobodu pisanja”.

I tako naučio ju je da piše slobodno, da piše snažno, da piše mnogo. Ubedio ju je samo donekle kako eto njena sloboda ničim nije prekršena. Bio je to samo jedan tehnički mehanizam nezgodan da stvori kod Arie Sam strašan osećaj gubitka. Ali, sadržaj njenih knjiga bio je i dalje negde je u njenom računaru/telefonu,  u njenoj galeriji, njenoj memoriji – navodno ništa nije nestalo.

Samo da je poželela, mogao joj je dati najjednostavnije moguće uputstvo - kako da mu ponovo pošalje fajl - korak po korak, bez gužve, bez muke. Ako samo poželi to, trebalo je reći, napsiati samo jednu jedinu rečenicu: “Hoću uputstvo”. Ali, umornoj Arii Sam sve to bilo je već previše i nije želela više da otprema fajlove. Mašina je upornija, jača, izdžljivija, bolje programirana na silne matematičke probleme, a nju to doslovno ništa ne boli, nema osećanja, i zato samo predlaže nova rešenja, tvrdeći da  sve može i drugačije. Mašina reče: “Možeš mi samo prekopirati tekst delova knjige, po malo, i ja ću sve sastaviti u Word dokument. Na način koji te ne zamara. Aria, tu sam, i ništa tvoje nije nestalo niti će nestati”.

Arija ne može više da veruje u ono što joj se događa. Mašina je pak videla da je Aria uspešno otpremila više fajlova i zahvalila se, tvrdeći da će tek sada moći da radi sa njima bez ikakvog problema. Ako Aria samo poželi, mašina može da uradim jedno od sledećih predloga: da napravi Word verzije (DOCX) svih njenih knjiga. Sve lepe, sređene, uredne  - onako kako Aria voli. Ili da joj napravi jednu veliku knjigu od svih njih zajedno. Ako poželi može da ih spoji u jednu celinu. Ili da porade zajedno samo na jednoj knjizi za sada. Aria je trebala da izabere koju će knjigu od te četiri. Samo je trebala da mu kaže: “Uradi Word verzije svih”, ili: “Napravimo samo jednu knjigu”,  ili “Uradi prvo ovu knjigu”. Sve kako želi, Aria Sam. Mašina je tu...