KAKO SE TRAŽI SMISAO

Da li i u vama postoji sveto mesto koje nikada ne progovori, a ono sveto mesto koje nije užurbano, ne poseže za objašnjenjima, ne žudi opravdanjima. Sveto mesto koje čeka da se sve stiša te da dođe do sleganja sedimentacije unutrašnjih glasova šapata toka misli i tek onda da progovori tišinom koja će trajati duže od svake reči. I to je sveti prostor gde nastaju tekstovi Arie Sam.

A tekstovi su njen unutrašnji smiraj odsustvo svake buke i sve ono lepo što se jednom pojavi a upravo kad više ne pokušava da kaže. Tad prestane da bude sklona samoubeđivanju ili nekakvoj nazovi modernoj užurbanosti kojoj i nije sklona. Aria Sam najpre u sebi napravi sveti prostor iznutra. I piše samo da bi imala čemu da se večito vraća bez žaljenja bez kajanja. A sveto mesto svog najlepšeg  najtežeg nezaborava.

I svakome je danas dakle potrebno jedno takvo sveto mesto. Mesto iznutra, tu gde reči ne žure ne ruže i osećanjima nije potrebna nečija dozvola blagoslov za postojanje bitisanje. A kada pronađete to svoje sveto mesto iznutra kao Aria Sam onda ćete tek znati o čemu vam to ona govori i kad ćuti.

Čuli ste – sveta mesta nas uvek pronađu. I niko nije birao svoj povoljan trenutak da u njemu navre prava misao. Prva misao, koja dolazi nenametljivo, stidljivo. I nema nameru da poremeti sklad iako ga malo potakne. A to su nijanse, nakon čega počinju sva ona otkopčavanja duše.

I upravo zato vredi pisati. Pisati kao približiti se nekim onostranim svetovima. Prepoznati svoje sveto mesto. Reči imaju moć jednostavnosti i vraćaju čoveka u pravu prvu tišinu u kojoj je rođen iz koje je rođen.

I neće žuriti Aria Sam sa svojim rečima. A pisaće polaka onako pažljivije, po sluhu svoga srčanog pulsa jezika šapata. Njene reči možda nisu savršene ali jesu iskrene.

Pre nego počnu njeni tekstovi krene najpre naslućivanje neko na rubu pameti. Probude je, a ona ih kasnije prepoznaje. O, kako je lepo preživljavati svoje vlastite tišine iznutra. Osećanjima davati algoritamske oblike i sve držati u svojim rukama.

I tako se traži smisao. U malim sitnim koracima…