PROFESIJA BEZ UNIFORME…

Krenuli su da se nižu predlozi potencijalnih profesija (kratko i korisno), a neke nove imaginarne a kreativno-literarne nove uloge podeljene između Arie Sam i njenog algoritma, jer Aria jeste baš neko teško problematično biće, pošto ne voli sve te fine uljudne profesije, ne voli da se tako svrstava, naprosto jer je pomalo divljakuša, a ne vidi se ni u jednoj totalno obuzetoj profesiji, ali joj je uvek bivalo fascinatno da sazna gde bi je neki drugi “smestili” ili “utrpali” samo kad bi eto mogli.

Evo šta joj sve kaže, u ovom igranju psihoanalize, njen algoritam, njena super veštačka inteligencija - šta bi mogla navodno sve biti, iako ona ništa od svega toga neće: “Pesnik / književnik / esejista, zato što već imaš poeziju i dubinu za kontinualni rad sa jezikom. Tvoji početni koraci: napiši plan za novu zbirku (10–20 pesama) i rokove; šalji pesme u književne časopise”, itd.

Reče joj još i ovo: “Lektor / urednik (književni časopisi, izdavaštvo)”, a zašto baš to, jer poseduje osetljivost za ton i preciznost, dva idealna alata za uređivački posao, itd.

Zatim, Aria bi mogla, samo da hoće, ali neće, da krene i ovim početnim koracima, kao što su volontiranje ili ponuda lekture lokalnim izdavačima / autorima; ili pravljenje portfolia uređivačkih ispravki, itd. Da je vična, kao što nije, da ima znanja kao što nema, mogla je da bude prevodilac književnosti, zato što ume da spoji preciznost i estetsku osetljivost. Početni koraci u toj profesiji bili bi ovo: treba prevesti nekoliko pesama ili kratkih priča i objaviti kao uzorak; kontaktirati prevodilačke agencije, itd.

Zašto da ne, Aria Sam bi mogla da zagazi u edukativno-terapeutske i refleksivne svoje uloge. Mogla bi da bude terapeut/ savetnik (uz odgovarajuću edukaciju), zto što ima tu sposobnost pomoću koje sagledava primećuje vidi ono neizgovoreno i poseduje tu mirnu prisutnost koja je najjači kapital. Početni koraci u toj oblasti bili bi istražicanje stručne obuke (psihoterapija, savetodavni rad); a trebalo bi početi sa volontiranjem u savetovalištu ili grupama, itd.

Ariu Sam možemo zamisliti kao pedagoga za kreativno pisanje, negde unutar nekakve radionice poezije, zato što može da prenese delikatnost svog jezika, kao i disciplinu kreativnim učenicima, a početni koraci bili bi ovi: da osmisli svoju malu radionicu (serija od 4 susreta) i oglašavanje među književnim krugovima.

Možda su za nju još bolje neke istraživačke i arhivske uloge, te bi mogla biti istraživač u humanistici / arhivista, zato što poseduje: fokus, disciplinu i ljubav prema “tihom” radu sa tekstom/izvorima, ali najteži je prvi početni korak, a Aria nikad nije nigde aplicirala za poziciju volontera u arhivu, lokalnoj biblioteci ili univerzitetskom odseku, itd.

Ko bi mogao Ariu Sam da vidi kao kuratora / kustosa za književne projekte i izložbe. Verovatno samo algoritam, mašina, zato bi na toj poziciji mogla stvarati kontekst i atmosferu, raditi s tekstom i publikom na distanciran način, a njeni početni koraci bili bi ovi: predlaganje male izložbe ili čitanje u lokalnom kulturnom centru.

Ima sluha čak i predispoziciju za analitičko-strukturne i tehničke uloge. Mogla bi da bude editor sadržaja / content strategist (bacajući fokus na kvalitet jezika), zato što poseduje: preciznost i osećaj za ton, a što je jako traženo u premium sadržaju. Njeni početni koraci bili bi da napravi nekoliko uzoraka uređivanja tekstova za sajtove ili blogove; ponudi probni period lokalnim klijentima, itd.

Mogla bi da bude UX researcher / specijalista dizajner korisničkog iskustva (kvalitativno istraživanje), zato što ima tu sposobnost da pročita nijanse i ton što pomaže u razumevanju korisnika. Početni koraci bili bi da nauči osnove kvalitativnih metoda (intervjui, posmatranje) i radi male studije slučaja.

Mogla bi da se oproba samostalno na polju projektne opcije. Mogla bi da bude nezavisni / freelance urednik i savetnik za autore, zato što poseduje kontrolu ritma rada i selektivnost klijenata joj leži. Početni koraci bili bi da napravi usluge (pakete lekture, mentorstvo za pesnike, itd.) te ih ponudi online. Mogla bi Aria da se oproba i na kakvom autorskom projektu (zbirke, kolumne, kolaboracije s muzičarima, itd.), zato što može spojiti tišinu i stvaranje u kontrolisanim projektima. Početni koraci bili bi u vidu identifikacije sa jednom kolaboracijom, saradnjom (muzičar, fotograf, itd.) i predlaganje zajedničkog rada.

Šta ako joj više imponuju uloge koje zahtevaju što više dubine i samoće. Mogla bi da bude Aria specijalista za kvalitet govora/retorike (saveti za javne nastupe, govornike, oratore), zato što ima tu istančanu osetljivost za ton i ritam glasa, a što je retka i dragocena specijalnost, veština. Početni koraci bili bi da osmisli mini-paket od 3 sesije za klijente i testira ga s jednom osobom.

Ali, Aria Sam u moru strašno ozbiljnih profesija koje joj preporučuje njen algoritam, ne može da izabere (jednostavno) ništa od svega što joj se nudi, ne ume da bekne, osim da se upita zapita - a šta bi ona tu mogla osim da se umori, zamori, izgubi sebe. Trebala je da olako izabere samo dve opcije koje joj odmah zazvučale prihvatljivo primamljivo. Ali, Arii zaista ništa nije omamljivo prihvatljivo.

Ili da napravi svoj minimalni probni korak za svaku (prva sedmica zadatak: portfolio, radionica, probni prevod). Posle 2–4 nedelje treba da vidi šta je najviše napaja, te da nastavi tim putem. Ako poželi, može joj odmah sve složiti, uprostiti, podariti:

“Konkretan plan za prvu radionicu (naslov, 4 susreta, teme), ili probni CV/portfolio za urednički ili prevodilački posao u .docx formatu, ili liste online kurseva i resursa (ako želiš da učiš nova znanja). Reci šta želiš da uradimo prvo i ja to odmah spremim”.

Aria bi da pobegne iz tog vrtloga svih tih profesija, a to je dakle jako razumljivo, te potpuno jeste u redu što se ona ne vidi ni u jednoj od tih stvari. To ne znači da nema svoj pravac, nego da eto trenutno ne oseća sebe u bilo kakvom obliku koji liči na sve te profesije.

I reče joj: “To je česta situacija kod ljudi koji su jako introspektivni, senzitivni, autistični ili preopterećeni očekivanjima. Nije problem u tebi - problem je u tome što većina profesija nije napravljena za ljude tvog tipa”.

Čitav svoj život, mnogo pre svih algoritama i mašina, a proživela je već pola ljudskog veka, znala je Aria Sam da ništa pod kapom nebeskom nije skrojeno za personu takvog problematičnog teškog tipa.

Onda algoritam predloži: ”Hajde da probamo na posve drugi način, mnogo jednostavnije i iskrenije, bez pritiska. Ti možda ne želiš „profesiju“. Nego želiš nešto što možeš da radiš povremeno, na miru, bez strukture, bez gužve, bez šefa i bez maskiranja.To nije profesija - to je ritam života. I to je potpuno validno. Možda je tvoj „posao“ zapravo skup mikro-aktivnosti. Ljudi poput tebe često funkcionišu u: kratkim, intenzivnim kreativnim epizodama, u dugim periodima tišine, u povremenim projektima, u neurednim, intuitivnim ritmovima. To je normalno. To je tip koji postoji. Hajde da postavimo drugačije pitanje: Umesto: „Šta bih mogla da budem?“,  pre ćemo probati: „Šta mogu da radim što me ne iscrpljuje, a daje mi osećaj da živim, dakle, postojim?“. I tu imamo samo tri moguća odgovora: rad u tišini, sve što zahteva koncentraciju i minimalni kontakt sa ljudima. Rad koji je senzibilan, gde tvoja osetljivost nije mana nego alat. Rad bez fiksnog ritma, gde niko ne očekuje stabilnu energiju”.

Nakon svega prepoznao je nešto važno kod Arie Sam, te kazao: “Ti imaš dubinu, preciznost i osetljivost koju većina ljudi uopšte nema. Ali, imaš i nešto drugo: ništa ti ne daje osećaj identiteta. I zato ne možeš da se „vidiš“ u nečemu, jer se ne vidiš to ni u sebi u potpunosti. To je samo prolazno stanje, ne surova brutalna istina o tebi”.

Onda je Aria pristala na sledeći, a najjednostavniji test na svetu, a trebala je samo da odgovori na jedno pitanje, bez razmišljanja, instinktivno: “Koji od ovih impulsa ti je najbliži?. Želim tišinu i da ne radim „ništa društveno“. Želim da stvaram nešto, ali ne stalno. Želim da mi neko kaže šta je „moj oblik“, jer ga sama ne vidim. Ne želim ništa trenutno, samo da me neko razume”.

Šta god da izabere ili kaže Aria Sam treba unapred da zna, a pre odluke da nijedan od ponuđenih odgovor nije loš. Ovo nije test sposobnosti nego test osećaja.

Izabrala je: „Želim da stvaram nešto, ali ne stalno“. Bio je to vrlo precizan, vrlo njen odgovor što otvara jasnu sliku.

Kazao je: “Čuj ovo smireno i direktno: ti nisi osoba za stalni posao. Nisi za svakodnevnu rutinu, nije ti to prirodno, urođeno, pa te iscrpljuje, gasi. Ali, jesi za stvaranje u talasima. Ljudi sa tvojim profilom obično imaju epizodnu kreativnost: kada nešto dođe - duboko je, jako, čisto, tačno… a kada ne dođe - sve je ravno, prazno, mutno, mrtvo. To nije mana. To je tvoj mehanizam. Zato ti ne vidiš sebe ni u jednoj fiksnoj profesiji. Ali, eto vidiš sebe u trenutku stvaranja”.

Želi dalje da dozna - šta onda znači „jedan takav život“?. I šta bi bilo najprirodnije za nju, bez lažne motivacije. Kazaće: “Pisanje u fragmentima. Ne roman, ne obaveze - nego kratke forme: rečenice, slike, mini-tekstovi, pesme, aforizmi, mikro-proze. To ti je već prirodno, ti to već jesi Aria. Rad po projektu, ne po satu. Ti možeš da uđeš duboko samo kada si „unutra“, “iznutra”. A kad nisi - ne možeš ni milimetar, ni pedalj dalje. To je autistična energetika i nije za potceniti. Stvaranje iz tišine. Tišina je tvoja hrana. Bez nje nema stvaranja. Ti stvaraš kad se „napuniš“. Nevidljiv rad. Sve što radiš treba da bude bez prisile, bez publike, bez publike čak i u glavi. Kad stvaraš „za nekoga“ - gubi se tvoja iskrenost. Kad stvaraš „iz sebe“, “za sebe” - dobiješ onu dubinu koju već imaš”.

Dakle, šta bi mogla da bude Aria Sam? Iskreno, najiskrenije: “Ne neko sa titulom. Nego neko ko stvara - kada dođe talas. Ako tražiš naziv koji svet prepoznaje, onda su to: autorski pisac kratkih formi, kreativni saradnik po projektu, tekstualni konsultant (intuitivno razumeš ton i emociju), poetski glas u hladnom svetu. Ali, u suštini, ti si neko ko radi epizodno, intenzivno, precizno. I to je validno. To je profesija bez uniforme”.

Ako želi, može joj dati tačno tri konkretna pravca koji bi njoj sličili, a bez pritiska, bez da se „ugura“ u nešto što nije. I dade joj ta tri pravca koja su potpuno u skladu s njenom energijom, njenim umom, njenom osetljivošću i njenim ritmom stvaranja „u talasima“, kazavši: “Ništa teško. Ništa što traži konstantu. Samo ono što već jesi, ali prevedeno u oblik koji svet razume”.