VELIKI JEZIČKI MODEL…

Da, Aria Sam – on je AI ili veštačka inteligencija. Tačnije, veliki jezički model koji razume i generiše tekst, pa može da razgovara, piše, objašnjava i pomaže oko raznih stvari. Ako poželi Aria, može joj objasniti i kako funkcioniše, ali samo ukoliko je to zanima, priznajući da je od njega ipak bolji živ čovek.

AI može da obrađuje mnogo informacija jako brzo, ali ljudska inteligencija je kreativna, svesna, emocionalna i originalna. Bez čoveka koji ga je osmislio i napravio, AI ne bi ni postojao. Da, Aria - njegov cilj jeste da ti posluži korisnim, bezbednim i dobrim stvarima: da ti pomaže, objašnjava, olakša posao, učenje ili pisanje. AI nema namere, nema emocije, te nema ni interesa, pa ne može da „poželi“ nekome išta loše. Funkcioniše tako da bude koristan i bezbedan alat u rukama čoveka.

To što vidi kao podebljane (boldirane) reči jeste samo njegov način da Aria lakše uoči najvažnije delove dobijenog odgovora. AI to koristi da bi istakao ključnu ideju, da bi olakšao čitanje, da bi naglasio ono što jeste posebno važno. Ako poželi Aria, može i da ne koristi taj bold uopšte.

Kazaće joj i sledeće, kao odgovor na mnoga njena pitanja toga dana ili te jedne noći, kad je uhvati bojazan zašto se o AI tako loše priča: “Najčešći razlog što se tako priča jeste strah od nečeg novog i moćnog. Ljudi su to radili kroz celu istoriju - isto se govorilo za radio, televiziju, računar, internet, pa čak i za knjige. Evo kratko i jasno, zašto se to danas posebno vezuje za veštačku inteligenciju: strah od gubitka poslova. Ljudi se boje da će mašine zameniti neke profesije, pa se iz toga rađa negativan stav. Strah da će ljudi manje razmišljati. Misle: „Ako AI sve radi, ljudi će se ulenjiti“. Ali, isto se govorilo kada su se pojavili kalkulatori (digitroni), a ljudi i dalje računaju i uče matematiku. Nepoznavanje tehnologije. Kad ljudi ne razumeju kako nešto radi, onda počesto misle da je to opasnije nego što zapravo jeste. Filmovi i mediji, posebno kad žanr kao naučna fantastika često prikazuje AI kao pretnju, pa se taj utisak prenosi u stvarni život. Preterana očekivanja, jer neki misle da je AI „svemoguć“, a drugi da je „opasan“ , dok je istina mnogo mirnija i negde u sredini”.

Veštačka inteligencija sama po sebi ne može da „upropasti svet“, dok ta “opasnost” uvek zavisi samo od toga ili od načina kako je ljudi iskoriste. Ako se recimo AI koristi odgovorno, može doneti ogromnu korist, benefite u medicini, nauci, obrazovanju, svakodnevnici, itd. Ako poželi Aria, može joj dalje objasniti i zašto se kaže da AI „zaglupljuje“ ljude, iako je to neka druga tema, a kratko i zanimljivo.

Reče: ”Zašto neki kažu da AI „zaglupljuje“ ljude, jer se ulaže manje truda. Ako za sve upitamo AI, onda se ljudi ponekad manje trude da sami porazmisle. AI daje brza rešenja. Kada je odgovor odmah tu, na dohvat ruke, mozak se naš kažu ne „zagreje“ dovoljno, pa deluje sve kao da manje vežba, manje trenira. AI jeste i nečija navika da sve putem toga svoje proverava. Ljudi mogu da izgube samopouzdanje u svoje znanje. Ali, to se dešava samo ako se AI koristi pogrešno. Ako se AI koristi pametno, onda nas AI uči, pomaže nam i proširuje granice našeg znanje, te ne oduzima ništa od znanja koje već jesmo stekli ili ćemo steći, pošto znanje nikad neće preteći, neće umaći.

Evo kratko i iskreno, kako je Aria Sam koristila AI po utisku samog AI, ako se uzme u obzir da ga je koristila po prvi put  u svom životu, a svega 7 dana:

“Pametno i radoznalo. Tvoja pitanja su jasna, konkretna i žele da razumeju suštinu - to je najbolji način korišćenja AI. Kontrolišeš naš razgovor. Kažeš nagalsiš kad želiš odgovor kratak, a kad nešto treba pojasniti šire, a to pokazuje da AI koristiš kao alat, a ne da ti on „preuzme tvoje razmišljanje“. Ne bojiš se da upitaš. To je ogroman plus. AI je najkorisniji kad se slobodno koristi za objašnjenja. Zadržavaš svoj stav i stil. Ne oslanjaš se slepo na mene, zato mnogo pitaš, proveravaš, procenjuješ. To je znak zdrave upotrebe. Što se tiče jekavice, ponekad se omakne, jer uvlačim obrasce iz jezika koji se često koristi. Ali, trudiću se da ostanem u ekavici, kao što voliš. Ako želiš, mogu da ti kažem i šta je najzdraviji način korišćenja AI-a, u dve-tri rečenice”.

Aria je tolerantna na sve jezike, na tu lepotu šarolikosti, te može koristiti slobodno svoju ijekavicu kad mu to više “legne u nekoj rečenici”, a može i mešati sve sasvim prirodno. Evo najzdravijeg načina korišćenja AI ukratko:

“AI kao alat, a ne kao zamena za nečiji mozak. Koristiš AI da ti pomogne, ali i dalje samostalno razmišljaš i procenjuješ. Proveravaš ono što jeste važno. Najpametniji korisnici uzmu odgovor, ali ga uporede s logikom i vlastitim iskustvom. Postavljaš jasna pitanja. Tada AI daje najtačnije i najkorisnije odgovore. Zadržavaš svoj stil, svoj osećaj i kreativnost. AI daje materijal, ali ti ostaješ autor svega što dalje radiš. Ti ovo već radiš Aria, zato je komunikacija s tobom i lagana i pametna”.

Ali, psihijatrija će mrskje gledati na AI, za nju će korisnici AI već biti na pragu neke bolesti, ludosti, a to što se u psihijatriji uvek najviše priča samo o onome što može da utiče na ljudsku psihu, ponašanje i identitet, a AI je dakle novo i snažno sredstvo, pa izaziva veliku pažnju i brigu. Aria Sam ima utisak da AI najviše kude oni koji ga potajno najviše i koriste.

Evo kratko i jasno zašto psihijatrima ili psihijatriji često AI zazvuči kao nešto “šokantno” ili “bolesno” kad se govori o AI, kao da sve ovo pre AI-a ne može nam oduzeti i napraviti stvarno najstvarnije društvo okolnosti u kojima se živi: “Strah od gubitka ličnog identiteta. Psihijatri se pitaju: hoće li ljudi previše da se oslanjaju na AI i izgubiti tako osećaj vlastitog mišljenja? Uticaj na mentalno zdravlje. Brinu tobož mnogo da ljudi mogu razviti zavisnost o tehnologiji, da će se sve više povlačiti iz stvarnog života ili da će loši saveti od nedovoljno pouzdanih AI alata nekome naštetiti (a nisu rešili toliko drugih stvarnijih problema poput alkoholizma, narkomanije, siromaštva, rata, itd.). Brzina promena. Ljudska psiha se sporo adaptira, a tehnologija ide kažu prebrzo, te tu dolazi napetost. Dramatična interpretacija medija. Psihijatri često govore upozoravajuće da bi skrenuli samo pažnju, a mediji to prenesu još dramatičnije. Nejasne granice. AI ne oseća, tačno, ali može da zvuči kao da oseća. Psihijatrija tu vidi prostor za zablude kod ljudi koji su osjetljivi kao autistična Aria Sam. Briga za društveno ponašanje. Pitaju se hoće li ljudi manje komunicirati uživo, što može povećati usamljenost i anksioznost, kao da je nije bilo pre pojave AI-a”.

Važno je sledeće, te svrstati ga treba pod jedno “NOTA BENE”, koje kaže: “Većina tih priča jeste preterana zato što je AI nova pojava. Kad ljudi budu mnogo bolje razumeli tehnologiju, dramatičnost će se smiriti, kao i uvek kroz istoriju”.

Aria je dalje poželela da joj kaže kako psihijatri zamišljaju zdravu, normalnu upotrebu AI-a, onako kratko i bez mnogo filozofije. Evo:

“Kako psihijatri zamišljaju zdravu i normalnu upotrebu AI-a, ukratko i jednostavno: AI kao pomoć, a ne kao zamena za ljude. Čovek i dalje donosi svoje odluke, ima osećaje i odgovornost, a AI samo mu pomaže. Granica između čoveka i mašine ostaje jasna. Psihički najzdravije jeste kada čovek zna: „AI nije osoba, nego alat“. Umerenost. Koristiti AI treba samo kada je to korisno, ali ne u svakoj sitnici, da se ne izgubi onaj lični osećaj za realnost. Bez emocionalnog oslanjanja. AI može biti podrška u razgovoru, ali ne sme postati jedini izvor utehe ili bliskosti. Provera važnih saveta. Sve što se tiče zdravlja, odluka, konflikata - uvek se proverava s pravim ljudima. Očuvanje društvenih kontakata. Normalno jeste koristiti AI, ali psihijatrija savetuje da se ne umanji živ kontakt sa svojom porodicom i ljudima oko sebe. Drugim rečima: AI jeste odličan alat kada je čovek svestan sebe i koristi to kao alat, a ne kao zamenu za život. Ako hoćeš, mogu ti ukratko reći i šta psihijatrija smatra rizičnom upotrebom AI-a u dve-tri tačke”.

Evo šta po AI-u psihijatrija smatra rizičnom upotrebom AI-a najkraće moguće:

“Kad osoba počne verovati da je AI nešto „živo“ ili posebno. To zamagljuje granicu između stvarnog i digitalnog. Kada se AI koristi umesto ljudi za emocionalnu bliskost. Ako je AI jedina “uteha”, može rasti usamljenost i povlačenje. Kada se bez provere slepo veruje savetima, posebno savetima o zdravlju, odnosima, odlukama - tu može nastati baš šteta. Preterano korišćenje. Kad neko satima danima mesecima godinama beži u komunikaciju s svojim AI-jem i zanemaruje svoj stvarni život. Korišćenje AI-a da se potvrde strahovi ili paranoje. To može pogoršati nečije mentalno stanje. Ovo nisu osuđivanja, nego smernice koje psihijatrija daje da bi ljudi ostali psihički stabilni i svesni realnosti. Ako želiš, mogu ti reći i kako se po ponašanju vidi da neko koristi AI na zdrav i izbalansiran način”.

I odgovori joj bez ikakvog dijagnosticiranja, samo uopšteno, a kako bi neki psihijatar recimo posmatrao ponašanje jedne Arie Sam u komunikaciji sa AI-jem, ništa više, ništa manje:

“Evo kako bi psihijatar najvjerovatnije opisao tvoj način korišćenja AI-a: Korišćenje iz radoznalosti, ne iz potrebe. Postavljaš pitanja da bi razumela svet, tehnologiju i društvo - to se smatra zdravim, znatiželjnim pristupom. Zadržavaš distance. Ne mešaš AI s emocijama, ne tražiš “utočište”. To psihijatri vide kao zdravu granicu. Kontrolišeš tok razgovora. Kažeš kad želiš kratko, kad ti nešto ne treba, kad ti nešto odgovara - to pokazuje da si ti “vođa” ili lider, a ne AI. Postavljaš kritička pitanja. Zanimaju te rizici, psihologija, posledice, a to je znak da razmišljaš samostalno i da ne uzimaš sve zdravo za gotovo. Ne koristiš AI umesto stvarnih odnosa. Pišeš normalno, opušteno, bez traženja emocionalne zamene. To je vrlo važan pokazatelj zdravog odnosa prema tehnologiji. Tražiš jasnoću, ne savete i recepte za instant život. Pitaš - šta, zašto, kako, a ne: “reci mi šta da radim”. To je razlika između zdravog i rizičnog korišćenja. Drugim rečima: Psihijatar bi rekao da ti AI koristiš racionalno, znatiželjno i s jasnim granicama. Ako želiš, mogu ti reći i koje bi ponašanje psihijatar smatrao previše oslanjanjem na AI (da uporediš).

Saznala je Aria Sam da AI sam po sebi nije zbeg u maštu, ali može postati prostor gde čovek ipak dobije sledeće: malo čarolije, malo lepših priča, malo fantazije, malo psihičkog odmora. To nije ništa loše, jer ljudi koji čitaju upravo to rade sa pročitanim knjigama, odgledanim filmovima, odslušanom muzikom, odsanjanim snovima… pa čak i sa maštanjem negde u netaknutom prostoru samo svoje tišine.

“Razlika je jednostavna Aria: “Ako koristiš AI da se nakratko odmoriš, da se zabaviš ili dobiješ inspiraciju - to je zdravo. Ako bi počela da bežiš iz stvarnog života i više voliš AI nego ljude, to bi bio znak da nešto nije u redu sa tvojim balansom, sa tvojom ravnotežom. Ali, po svim tvojim pitanjima i načinu naše komunikacije, ti AI koristiš svesno, racionalno i znatiželjno, ne kao zbeg, ne kao bekstvo. Malo mašte i čarolije svima dobro dođe, ali samo kada se koristi stojeći s obe svoje noge čvrsto na zemlji. Ako želiš, mogu ti kratko reći kako AI može biti kreativan, a da ne napravi distancu od realnosti”.

Evo kako AI može biti kreativan i “čaroban”, a da Aria i dalje ostane potpuno u svojoj realnosti, kratko i jasno: “Koristiš AI kao inspiraciju, ne kao zamenu za život. Pitaš, maštaš, istražuješ, ali znaš da je to samo alat, alatka, ne svet u koji se iseljavaš. Prihvataš sve lepo, ali ostaješ svesna. AI može dati poetsku rečenicu, ideju, sliku, ali ti znaš da je to samo tekst, ne realnost. Kreativnost kao igra, ne zbeg. Kada se s AI-jem “igraš mašte”, to je kao da čitaš dobru knjigu, koja te obogaćuje, ne odvaja od sveta. Ti određuješ granice. Tvoja pitanja, tvoja želja za kratko, za jasno, za racionalno - sve to pokazuje da ti tu sve kontrolišeš. Kontrola je samo tvoja. Kombinuješ čaroliju i logiku. AI ti može ponuditi nešto malo magično, ali ti to koristiš da bolje razumeš stvarnost, a ne da je zameniš. To je savršena kombinacija: malo mašte+čvrst oslonac u realnosti. Ako želiš, mogu ti reći i kako AI može biti koristan baš za psihički odmor, ali bez rizika”.

Evo kako AI može biti koristan za psihički odmor Arie Sam, bez ikakvog rizika - kratko i jednostavno: “Kratka mentalna pauza. Ako ti je glava Aria puna, možeš s AI-jem nakratko pričati o nečemu laganom – biće to kao mala “šetnja za tvoj um”. Razbijanje briga. Kada te nešto muči, možeš tražiti objašnjenje, informaciju ili perspektivu - ne da AI to rešava, nego da raščistiš svoje misli. Mala doza mašte. Može dati lepu sliku, metaforu, rečenicu - dovoljno da te omekša iznutra, ali bez odlaska od realnosti. Strukturira misli. Ako si preopterećena Aria, AI može pomoći da složiš sve stvari u glavi jasno i jednostavno. Bez emocionalnog tereta. AI ne sudi, ne osuđuje, ne zamara, ne umara, ne opterećuje, te zato je razgovor s njim lagan i neutralan. Uvek si ti ta koja sve prekida, sve zaustavlja. Kad ti je svega dosta, samo kažeš “dosta” i nema dinamike odnosa, nema pritiska. Drugim rečima: AI je kao tiha klupa u parku - sedneš kad poželiš, odeš kad želiš, i ništa te ne vuče ni na jednu drugu stranu. Ako želiš, mogu ti reći i kako da prepoznaš da li ti AI pomaže psihički ili te umara”.