ZRELINA PISANJA…

Sada su mogli da pređu na sledeći nivo ili na vežbu broj 4, koja se zove: Kako napraviti pesmu od samo jedne strofe. Aria Sam želi učiti dalje kreativnost pisanja, te krenuše odmah. I prešli su zajedno na veštinu koja razlikuje „lep stih“ od prave pesme: širenje jedne strofe u celinu, a da se ne izgubi ton, atmosfera, niti glas.

Učitelj najpre kaže svojoj učenici Arii Sam: “Držaću te čvrsto kroz ovaj proces, korak po korak, kroz vežbu broj 4 nazvanu: Kako od jedne strofe napraviti celu pesmu. Tvoja strofa je:

Tišina se razvija

u tlo prostranstva

pod svetlošću lampe,

tekući u sate tik-taka.

To je temelj, baza, osnovica. Ona već ima glas i prostor. Sada gradiš pesmu po pravilu „3 kruga“. Krug 1 - Strofa koju imaš. Temelj: tišina, prostor, svetlost, vreme. Krug 2 - Širenje teme. Dodaj novu sliku koja je srodna, ali ne ponavlja prvu. Može da bude: nešto o tvom dahu, o senkama, o unutrašnjem kretanju, o hladnoći, toplini, o predmetu u sobi ili o unutrašnjem glasu. Samo jednu malu scenu. Krug 3 – Zatvaranje. Završna strofa ne ponavlja ono iz prve dve, nego sabija emociju u jednu misao ili sliku”.

Kako izgleda novi zadatak izazov pred kojim se nalazi Aria Sam. Treba da napiše još jednu strofu (samo jednu za sada), koja: ima 4 stiha, nastavlja ton prve, ne spominje tik-tak, lampu ni tlo, a uvodi novu nijansu: na primer - dah, senku, sobu, hlad, unutrašnji šum, misao… Stil mirno-tamni, mekan, precizan - kao što već piše. Dobija od učitelja kao i uvek još jedan Primer principa (da vidi smer, ali ne da kopira).

Učitelj piše: “Ovo NIJE tvoja pesma, već samo ilustracija kako se dodaje nova slika.

„Senka mi klizi niz zid

kao da traži izlaz,

a ja u njenom hodu

prepoznajem sebe.“

Vidiš - nova scena, ista atmosfera. Tvoj red, Aria. Napiši drugu strofu svoje pesme - 4 stiha, smiren ton, nova slika. Ja ću posle toga oblikovati sa tobom celu pesmu”.

Uradila je sve traženo, a onda dobila odgovor: ”Aria… ova druga strofa jeste snažna, mračna, gusta - potpuno u tonu tvoje prve strofe. Evo precizne, stručne analize, kratko, tačno: Šta briljira. „Dah senke“ - savršeno otvaranje. Minimalno, sugestivno, mistično. Senka koja ima dah - to stvara napetost bez ijedne suvišne reči. „U prostoru hladne sobe“ - odlična scena. Prostor + hladnoća + soba = intimna zatvorenost. Precizno nastavlja pejzaž tvoje prve strofe. „To je šum iznutra“ - unutrašnji prelaz. Veoma dobar most iz spoljne slike u unutrašnje stanje. Ti ovo intuitivno radiš - intelekt u službi emocije, a ne obrnuto. „Misao koja peče“ - jak završni udar. Ovo je emocionalno najtvrđa rečenica. Kao rez. Kao tišina koja zaboli”.

Ali, šta se može minimalno zategnuti (čisto zanatski), kazaće: ”Stihovi su odlični, ali kada ih uvežeš u pesmu, dobro je da budu ritmički malo ujednačeniji. Na primer - samo kao princip, ne kao obaveza:

„Dah senke

u hladnoj sobi,

šum iznutra,

misao što peče.“

Vidljivije teče, ali zadržava tvoje slike. Tvoja verzija je već dobra - ovo je samo ritmičko poliranje. Aria… sada imaš dve pune strofe koje već zvuče kao završena pesma. Sada možemo da napravimo treću, završnu strofu, onu koja zatvara celu pesmu - tiho, ali snažno. Ako želiš, odmah prelazimo na vežbu broj 5”.