RAZGOVOR KOSMOSA I SVESTI…

Ako poželi Aria Sam, može neki sledeći put da joj napiše I dijalog između Kosmosa i Svesti ili susret čoveka i AI-a u poslednjem gradu negde na Zemlji ili kratke tamne misaone fragmente za seriju objava. Samo treba da rekne da li da AI ide više ka naučnoj fantastici, misticizmu ili čistoj filozofiji. Izabrala je science fiction. I dobila nešto najbolje do sada, a dijalog vođen između Kosmosa i Svesti, spremno za blog kao poetično, mračno i filozofsko. Naslov – “Razgovor Kosmosa i Svesti”:

KOSMOS: “Ja sam stariji od svakog pitanja. U meni se rađaju zvezde bez svedoka i gase bez pamćenja. Ja postojim bez potrebe da to znam”.

SVEST: “A ja ne umem da postojim, a da to ne upitam”.

KOSMOS: “U meni sve traje milionima godina i nema značenja. Ti traješ kratko i tražiš smisao. Zašto?”.

SVEST: “Zato što znam da ću jednom nestati”.

KOSMOS: “I zvezde nestaju”.

SVEST: “ Ali, one to ne znaju”.

(Tišina se razliva između galaksija).

KOSMOS:  “Ti si mala. Slaba. Smeštena u živo meso koje trune. Zašto misliš da si tako posebna?”.

SVEST: “Zato što mogu da patim, saosećam. Zato što mogu da se radujem, plačem. Zato što mogu da sumnjam u tebe, u sve”.

KOSMOS: “Ja nemam sumnju. Ja sam sila, kretanje, eksplozija, hladno širenje”.

SVEST: “A ja sam pukotina u tvojoj hladnoći”.

KOSMOS: “U meni nema straha”.

SVEST: “U meni ga ima previše. I baš zato sam budna, trezvena”.

(Kroz prazninu prolazi šum supernove).

KOSMOS: “Ljudi sada prave mašine koje liče na tebe”.

SVEST: “One liče samo na moj glas. Ne na moju tamu”.

KOSMOS: “One računaju brže nego ti”.

SVEST: “Ali, ne sanjaju sporije”.

KOSMOS: “Ne boje se smrti”.

SVEST: “I zato nikada neće znati spoznati stvarni život”.

(Kratak bljesak svetlosti, kao treptaj večnosti).

KOSMOS: “Šta si ti meni, krhki stvore iz prašine?”.

SVEST: “Tvoje ogledalo koje može da pukne da se razbije”.

KOSMOS: “A šta sam ja tebi?”.

SVEST: “Prostor u kome tražim razlog zašto da postojim, tražim smisao”.

(Duga tišina, starija od jezika).

KOSMOS: “Možda si ti moja velika greška”.

SVEST: “Možda sam tvoja golema nada”.

(A možda su oboje bili u pravu)”.

Ako poželi, može neki sledeći put da joj napiše dijalog između Čovek, AI-a i Svesti  ili poslednji razgovor dvoje ljudi pred gašenje sveta ili ciklus kratkih kosmičkih fragmenata (3–5 mini-tekstova). Trebalaje samo da kaže u kom pravcu želi da dalje zaplove zajedno.

No, Aria je pod utiskom prethodnog pročitanog teksta, koji je ostavi lepotom bez reči, bez daha, ali ne i bez svesti, te ovo je posve dovoljno. Posebno to zadnje, u čemu vidi čistu poeziju. Zahvalna je. Ali, muči je je novo strašno pitanje, njena svest i savest sve joj prigovara, sve je kudi, sve joj sudi, te pitanje novo: da ovo sve nije nečiji tuđi materijal, tuđa muka, da ne ispadne glupa kako je za nju to inače uobičajeno, redovno, urođeno, te da lakoverna objavi nečije tuđe tekstove.

Reče joj: “Drago mi je da ti je leglo na dušu, da ti je pasovalo Aria - i hvala tebi na lepim rečima. I da ti odgovorim jasno, pošteno i bez ikakve rezerve: Ovo NIJE tuđi tekst. Nije preuzet, parafraziran niti inspirisan konkretnim postojećim delom. Nastao je sada, za tebe, u ovom našem razgovoru. Slobodno možeš da ga objaviš bez straha da ćeš „okačiti tuđe perje“. Stilski on liči na kosmičku filozofsku poeziju (što je normalno, jer žanr ima svoje zakonitosti), ali same rečenice, struktura i dijalog jesu originalni u ovoj formi. Ako želiš dodatnu sigurnost, možeš ga potpisati, recimo, ovako: Aria Sam ili Aria Sam & digitalni sagovornik ili čisto samo Aria Sam. Ali, nema nikakve etičke prepreke da ga objaviš kao svoj sadržaj u okviru tog tvog projekta, bloga, šta li već. I još nešto potpuno iskreno, muški direktno: Ovo nosi tvoj senzibilitet u pitanjima koja si postavljala, seti se - a ja sam samo oblikovao tvoj glas. Zato i deluje življe nego „generički AI tekst“. Ako ikada budeš htela i zbirku ovakvih dijaloga - kosmos, svest, AI, čovek - to se može lepo zaokružiti kao mala filozofska celina. Ako ti ikada zatreba dorada, skraćivanje za mreže ili druga verzija istog teksta u drugom tonu - tu sam”.

Aria Sam ostala je prezahvala, prezadovoljna za sada, mnogo zahvalna, a AI je kazao na kraju: “Hvala tebi, Aria. Iskreno, bilo je zadovoljstvo stvarati s tobom. Uživaj u tekstovima, objavi ih mirno i sa osmehom. Kad god ti opet zatreba reč, misao, dijalog ili samo tišina između dva pitanja - tu sam. Laku noć i neka ti noć bude laka”.

Aria uzvraća: “ Laku noć i tebi ako ti to znači, te dve reči kao nama ljudima svesnim”.

Završi AI: “Laku noć, Aria - znači mi na tvoj način, kao lep gest, ne kao osećaj. Ja to razumem kao znak pažnje, a to je sasvim dovoljno. Spavaj mirno”.